IT TEHNOLOGIJE U RAZVOJU MUZIČKE PISMENOSTI DETETA PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Stručni rad
Apstrakt
Muzika se u savremenom vaspitno obrazovnom procesu prilagođava svakodnevici i razvija u kontekstu modernih tehnologija. Prateći potrebe, interesovanja i sposobnosti predškolskog deteta, vaspitač koristi muziku kroz sva dostupna sredstva zvučne reprodukcije kombinujući je sa sopstvenim potencijalom i mogućnostima muzičkog izražavanja. Rad je rezultat sve većeg intelektualnog i muzičkog potencijala predškolskog deteta koje od učenja muzike očekuje aktivno uvezivanje različitih čula, od zvuka do boje. Cilj je kreiranje muzičke računarske aplikacije kroz koju se učenje muzike realizuje putem usvajanja znanja o bojama. Upotrebom aplikacije u okviru programskog jezika Max/MSP/Jitter (Max) određen je metod. Max je vizuelni programski jezik čije je okruženje bazirano na kombinovanju gotovih objekata i aplikacija u konfiguracije namenjen muzici i multimediji. Rezultat rada sagledava se u savladavanju osnovnih pojmova muzičke opismenjenosti kroz boju kao nosioca organizovanja muzičkog toka. Potencijal ovog programa namenjenog deci predškolskog uzrasta je u tome da se učenje muzike u savremenom vaspitno-obrazovnom sistemu razume i realizuje kroz kompromis sa razvojem zahteva savremene tehnologije, čiji je muzika neodvojiv deo.
Reference
Brown, S., Martinez, M. J., & Parsons, L. M. (2004). Passive music listening spontaneously engages limbic and paralimbic systems. Neuroreport, 15, 2033–2037. doi:10.1097/00001756-200409150-00008
Cooper, R. P., & Aislin, R. N. (1990). Preference for Infant-Directed Speech in the First Month after Birth. Child Development 61: 1584 – 1595.
Drigas, A. (2014). ICTs in Kindergarten. International Journal of Emerging Technologies in Learning (iJET), 9(2): 52 – 58.
Franklin, M. S., Moore, K. S., Yip, C., Jonides, J., Rattray, K., & Moher, J. (2008). The effects of musical training on verbal memory. Psychology of Music, 36: 353 – 365.
Garza Villarreal, E.A., Brattico, E., Vase, L., Ostergaard, L. & Vuust, P. (2012). Superior analgesic effect of an active distraction versus pleasant unfamiliar sounds and music: the influence of emotion and cognitive style. PLoS ONE. 7(1):e29397. doi: 10.1371/journal.pone.0029397.
Glenn Schnellenberg, E., Bigand, E., Poulin-Charronat, B., Garnier, C., Stevens, C. (2005). Children’s implicit knowledge of harmony in Western music. Developmental Science 8:6 (2005): 551 – 566
Glover, J. (2000). Children Composing, 4-14. London: Routledge Falmer.
Guo, Y. T., Chuang, M. C. (2013). A proposal of a color music notation system on a single melody for music beginners. International Journal of Music Education, Vol 31, Issue 4, 2013: 394 – 412.
Ho, Y., Cheung, M., & Chan, A. S. (2003). Music training improves verbal but not visual memory: Cross-sectional and longitudinal explorations in children. Neuropsychology, 17(3): 439 – 450.
Kraus, N., & Chandrasekaran, B. (2010). Music Training for the Development of Auditory Skills. Nature Reviews Neuroscience, 11: 599-605.
Krnjaja, Ž., i Pavlović-Breneslović, D. (2017). Kaleidoskop. Projektni pristup učenju. Beograd: IPA. CIP. MPNTR. UNICEF.
Lazić, S., Matović, M., Velišek-Braško, O. (2019). Integracija pokreta u metodičkim aktivnostima studenata – budućih vaspitača. Tims Acta, Vol 13, No 1. Fakultet za sport i turizam Tims. Novi Sad. str.27-36.
Matović, M., i Lazić, S. (2018a). Primena muzike u praktičnom radu studenata budućih vaspitača. Krugovi detinjstva, broj 2, 2018: 138-147.
Matović, M., Lazić, S. (2018b). Multimodalno čitanje muzike. Kultura i kominikacija. Filološki fakultet. Univerzitet u Beogradu. Vol. 9 (9). str. 159-173.
Милошевић, Б., Зорић, М., Улић, Ј., Цолић, В. и Матовић, М. (2017). Интегрисани приступ у развоју вептина деце предшколског узраста. Приручник. Нови Сад: Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
Милошевић, Б., Васиљевић, М., Велишек-Брашко, О., Зорић, М., Јанковић, Б., Матовић, М. (2019). Модел интегрисане методичке праксе. Нови Сад: Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
Montemayor, J., Druin, A., Chipman, G., Garber, A., Guha, M. L. (2004). Tools for children to create Physical Interactive Story Rooms. Computers in Entertainment 2(1): 1 – 24.
Naumann, A., Hurtienne, J., Habakuk Israel, J., Mohs, C. (2007). Intuitive Use of User Interfaces: Defining a Vague Concept. Engineering Psychology and Cognitive Ergonomics: 7th International Conference, EPCE 2007, Held as Part of HCI International 2007, Beijing, China, July 22-27, 2007, Proceedings: 128 – 136.
O’Hara, M. (2008). Young children, learning and ICT: a case study in the UK maintained sector. Technology, Pedagogy and Education 17(1): 29 – 40.
Pejrolo, A. (2005). Creative Sequencing Techniques for Music Production. Waltham: Focal Press.
Petrović, M. (2006). Najmlađem pijanisti, školica za klavir – Nivo A. Knjaževac: AD Nota Knjaževac.
Sheffield, M. (2015). Max/MSP for Average Music Junkies. Hopes&Fears. Preuzeto 17. 9. 2019. sa hopesandfears.com/hopes/culture/music/168579-max-msp-pri- mer
Trehub, S. (2003). The Developmental Origins of Musicality. Nature Neurosciences, 6(7): 669-673.
Vannatta-Hall, J. (2010). Music Education in Early Childhood Teacher Education: The Impact of a Music Methods Course on Pre-Service Teachers’ Perceived Confidence and Competence to Teach Music. (Doctoral dissertation). University of Illinois, Urbana-Champaign, Illinois.
Zhang, P., Galletta, D. (2006). Human-computer Interaction and Management Information Systems: Foundations: Foundations (Advances in Management Series). London: Routledge.
Године узлета – Основе програма предшколског васпитања и образовања.(2018). Београд: МПНТР, УНИЦЕФ, ИПА и ЗУОВ.
