STAVOVI VASPITAČA I RODITELJA PREMA UČENJU O INTEGRALNOM ODRŽIVOM RAZVOJU U PREDŠKOLSKOM OBRAZOVANJU
Apstrakt
U radu su prikazani rezultati anketnog istraživanja stavova vaspitača i roditelja prema učenju o integralnom održivom razvoju u predškolskom obrazovanju. Integralni održivi razvoj je sveobuhvatan pojam koji podrazumeva ostvarenje ekološke, ekonomske, socijalne i kulturne održivosti. S obzirom da održivi razvoj pretpostavlja proaktivan odnos prema okruženju i da je rano obrazovanje ključno u razvijanju ovog odnosa, cilj istraživanja je bio da se sagleda odnos vaspitača kao prve karike u sistemu formalnog obrazovanja i roditelja kao direktnih modela za oblikovanje budućih obrazaca ponašanja dece, prema učenju o integralnom održivom razvoju na predškolskom uzrastu. Analiza je zasnovana na zainteresovanosti vaspitača i roditelja za pitanja održivog razvoja, njihovom poznavanju konstitutivnih elemenata integralnog održivog razvoja, izboru konkretnih tema kao prikladnih za učenje na predškolskom uzrastu, odnosu prema uvođenju učenja o integralnom održivom razvoju u predškolski program i percepciji aktera ovog procesa. Rezultati pokazuju da su vaspitači i roditelji zainteresovani za pitanja održivog razvoja, ali da ga ne poimaju kao integralnog. U njihovom shvatanju održivog razvoja dominiraju ekološka i delimično ekonomska i kulturna dimenzija. Procena potrebe uvođenja pojedinačnih tema iz integralnog održivog razvoja korespondira sa njihovim poimanjem održivog razvoja. Pozitivan rezultat ovog istraživanja jeste generalno pozitivan stav kako vaspitača tako i roditelja prema uvođenju učenja o integralnom održivom razvoju u predškolski program kao i uvid u značaj partnerstva svih relevantnih aktera za uspeh obrazovnog procesa i ostvarenja održivog društva.
Reference
Bek, U. (2011). Svetsko rizično društvo: u potrazi za izgubljenom sigurnošću. Novi Sad: Akademska knjiga.
Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Cutter-Mackenzie, A., & Edwards, S. (2013). Toward a Model for Early Childhood Environmental Education : Foregrounding , Developing , and Connecting Knowledge Through PlayBased Learning. The Journal of Environmental Education, 44(3), 195–213. http://doi.org/10.1080/00958964.2012.751892
Davis, J. (2010). Early childhood education for sustainability : why it matters, what it is, and how whole centre action research and systems thinking can help. Journal of Action Research Today in Early Childhood, 35–44.
Ferreira, J., & Davis, J. (2015). Using research and a systems approach to mainstream change in early childhood education for sustainability. In J. Davis (Ed.), Young children and the environment: early education for sustainability (pp. 301–316). Port Melbourne: Cambridge University Press.
Hofstede, G., Hoftede, G. J., & Minkov, M. (2010). Cultures and Organizations. New York: McGraw-Hill.
Howard, M. M. (2003). The Weakness of Civil Society in Post-Communist Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
Marić-Jurišin, S. (2014). Implikacije ekoloških programa na socio emocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta. Dokstorska Disertacija. Novi Sad.
Muennig, P., Robertson, D., Johnson, G., Campbell, F., Pungello, E. P., & Neidell,
M. (2011). The Effect of an Early Education Program on Adult Health : The Carolina Abecedarian Project Randomized Controlled Trial. American Journal of Public Health, 101(3), 512–516. http://doi.org/10.2105/AJPH.2010.200063
Opšte osnove predškolskog programa. (2006). Retrieved from http://www.uvb.org.rs/ pdf/opste_osnove_priprenog_predskolskog_programa.pdf
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja Godine uzleta. (2018). Retrieved from http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNO- VE-PROGRAMA-.pdf
Palmer, J., Suggate, J., & Matthews, J. (1996). Environmental Cognition : early ideas and misconceptions at the ages of four and six. Environmental Education Research, 2(3), 301–329. http://doi.org/10.1080/1350462960020304
Petrović, M. (2012). Ekološki odgovorno građanstvo: teško dostižan ideal u Srbiji. In M. Petrović (Ed.), Glokalnost transformacijskih procesa u Srbiji (pp. 75–100). Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čigoja štampa.
Pramling Samuelsson, I. (2011). Why We Should Begin Early with ESD : The Role of Early Childhood Education. International Journal of Early Childhood, 43(2), 103–118. http://doi.org/10.1007/s13158-011-0034-x
Pušić, L. (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja. Beograd: Nezavisna izdanja Slobodan Mašić.
Radović, S. (2019). Koncept integralnog održivog razvoja. In S. Radović, O. V.Braško, L. Marinković, I. I. Popović, & J. Ulić (Eds.), Održivi razvoj u predškolskom programu integralni pristup (pp. 13–27). Novi Sad: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.
Report of the World Commission on Environment and Development : Our Common Future. (1987). Retrieved from http://www.un-documents.net/our-common-fu- ture.pdf
Siraj-Blatchford, J. (2009). Editorial: Education For Sustainable Development in Early Childhood. International Journal of Early Childhood, 41(2), 9–22.
Sylva, K., Melhuish, E., Sammons, P., Siraj-Blatchford, I., & Taggart, B. (2004). The Effective Provision of Pre-School Education ( EPPE ) Project : Final Report A Longitudinal Study Funded by the DfES 1997-2004.
Tomanović-Mihajlović, S. (1997). Detinjstvo u Rakovici:svakodnevni život dece u radničkoj porodici. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Tomanović, S. (2002). Životni stil porodice i svakodnevni život deteta. Зборник Филозофског Факултета. Серија Б, (17), 305–321.
Zeman, M. G., & Zeman, Z. (2010). Uvod u sociologiju (održivih) zajednica. Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.
