ANALIZA BALANSA TEORIJE I PRAKSE U PROGRAMU TEHNIKE I TEHNOLOGIJE

Originalni naučni rad

Apstrakt

U savremenom društvu, koje se ubrzano tehnološki razvija sticanje tehničkih veština u didaktičko - metodičkoj interpretaciji kurikuluma, a prema zahtevima nastavne prakse, postaje neophodno za uspeh učenika u budućim karijerama. Integracija teorijske i praktične nastave koja je ključna za razvoj tehničkih veština doprinosi dizajniranju nastavnog procesa koji je usmeren ka razvijanju akcionih kompetencija
učenika kao najvišeg ishoda predmetnog kurikuluma. Mogućnosti za ostvarivanje kurikularnog balansa u pogledu ciljeva i ishoda integracijom teorijske i praktične nastave pruža u osnovnim školama predmet Tehnika i tehnologija. Teorijska nastava omogućava učenicima da razviju kritičko mišljenje, analitičke sposobnosti i konceptualno razumevanje tehničkih principa. Praktična nastava, sa druge strane, pruža mogućnost učenicima da primene svoje teorijsko znanje kroz konkretne projekte, laboratorijske vežbe i simulacije. Time se razvijaju manuelne veštine, tehnička pismenost, kreativnost i sposobnost za rešavanje problema u realnom vremenu. Definisanje adekvatnog modela uzajamne povezanosti i didaktičko–metodičkog reciprociteta teorijske nastave i prakse operacionalizovano je istraživačkim pitanjem - koliko uspešno tehničko - tehnološko obrazovanje balansira između teorije i prakse, i da li je postojeći kurikulum pogodan okvir za razvoj veština potrebnih za život u savremenom svetu?

Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da analizira odnos između teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda učenja u kurikulumu predmeta Tehnika i tehnologija u osnovnim školama. Definisane su sledeće hipoteze:
H1 Teorijski ciljevi i praktični ishodi u kurikulumu Tehnike i tehnologije su u ravnoteži;
H2 Teorijski ciljevi i praktični ishodi su ravnomerno raspoređeni po razredima u kurikulumu Tehnike i tehnologije.
U istraživanju je korišćena kombinacija kvantitativnih i kvalitativnih pristupa. Kvantitativna analiza je omogućila pregled distribucije teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda učenja po razredima, dok je kvalitativna analiza fokusirana na tematske veze između nastavnih jedinica i ishoda učenja, kako bi se utvrdilo da li postoji usklađenost između planiranih ciljeva i ostvarenih ishoda u nastavnoj praksi. Kvantitativni podaci su pokazali da kurikulum generalno održava balans između teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda, ali da postoji blaga dominacija praktičnih ishoda u petom i šestom razredu, dok se teorijski ciljevi više naglašavaju u sedmom
i osmom razredu. Ovaj obrazac odgovara obrazovnoj logici prema kojoj se učenici najpre suočavaju u petom i šestom razredu sa praktičnim zadacima kako bi razvili osnovne tehničke veštine, dok se u sedmom i osmom uvode složeniji teorijski koncepti koji im pomažu da dublje razumeju tehničke procese.
Glavni rezultati istraživanja analize nastavnih oblasti i ishoda učenja pokazali su nekoliko ključnih nalaza: balans između nastavnih oblasti: Nastavna oblast “Životna i radna sredina” pokazuje stabilan fokus u svim razredima sa po pet ishoda. “Saobraćaj” je najviše zastupljen u petom razredu, dok se u ostalim razredima taj fokus smanjuje. “Tehnička i digitalna pismenost” i “Resursi i proizvodnja” su ključne oblasti sa većim brojem ishoda u starijim razredima, što ukazuje na značaj praktične edukacije; ukupan broj ishoda po razredima: Broj ishoda varira po razredima, sa smanjenjem u šestom razredu i povećanjem u sedmom i osmom. To sugeriše da intenzitet programa varira u zavisnosti od uzrasta učenika. Distribucija teorijskih i praktičnih ishoda: analiza pokazuje da praktični ishodi dominiraju u mlađim razredima, dok se u starijim razredima povećava broj teorijskih ishoda. U petom razredu praktični ishodi čine 69.77%, dok teorijski čine 30.23%. U osmom razredu odnos se menja, pa teorijski ishodi čine 53.85%, a praktični 46.15%.

Na osnovu sprovedene analize, autori zaključuju da program Tehnike i tehnologije najvećim delom uspešno balansira između teorijskih i praktičnih komponenti, kao i da analiza ukazuje na sledeće preporuke za unapređenje nastavnog koncepta: 1. Održavanje ravnoteže: kontinuirano održavanje ravnoteže između teorijskih i praktičnih rezultata kako bi se osigurao sveobuhvatan razvoj učenika. Naglasak na teorijskim konceptima u starijim razredima može pomoći učenicima da bolje razumeju tehnološke procese i principe, dok praksa omogućava sticanje konkretnih veština.
2. Povećanje teorijskog sadržaja u mlađim razredima: u petom i šestom razredu, gde su praktični ishodi dominantni, trebalo bi uvesti više teorijskih elemenata kako bi učenici ranije uspostavili povezanost između teorije i prakse.
3. Jačanje praktičnih ishoda u starijim razredima: iako teorijski ishodi postaju značajniji u sedmom i osmom razredu, važno je zadržati snažan fokus na praktičnim veštinama kako bi učenici stekli što više iskustva u primeni znanja u realnim situacijama, posebno kroz projektni rad i timske zadatke.
4. Razvoj inovativnih metoda učenja: uvođenje više digitalnih alata i simulacija, poput 3D štampanja i CAD softvera, može pomoći integraciji teorijskih znanja sa praktičnim veštinama, što će omogućiti učenicima da steknu sveobuhvatno znanje primenjivo u budućim karijerama.
Ove preporuke imaju za cilj da unaprede ishode nastave i omoguće učenicima sticanje tehničkih kompetencija neophodnih za uspeh u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjering i matematika).
Istraživanje je potvrdilo da su teorijski ciljevi i praktični ishodi u programu Tehnike i tehnologije uravnoteženi, ali je istovremeno ukazalo na potrebu za boljom integracijom teorijskih elemenata u mlađim razredima i zadržavanjem snažnog praktičnog aspekta u starijim razredima. Distribucija ishoda pokazuje da praktični ishodi dominiraju u mlađim razredima, dok teorijski ishodi postaju značajniji u starijim
razredima. Iako je napredak očigledan, kurikulum zahteva kontinuiranu evaluaciju i adaptaciju kako bi ostao u skladu sa zahtevima modernog tržišta rada i tehnoloških inovacija. Predlozi za dalja istraživanja mogu biti usmereni ka afektivnoj oblasti sa ciljem da se sagleda kako emocionalni razvoj učenika i stavovi prema tehničkim predmetima utiču na razvoj praktičnih veština i njihov ukupni napredak u obrazovanju, kao
i ka interdisciplinarnim istraživanjima kojima bi se utvrdilo kako integracija tehničkog obrazovanja sa drugim predmetima doprinosi boljoj ravnoteži između teorije i prakse i razvoju sveobuhvatnih veština kod učenika.