ANALIZA EFIKASNOSTI KURIKULUMA VEZANO ZA OBRAZOVANJE UČITELJA NA MAĐARSKOM NASTAVNOM JEZIKU U SRBIJI
Apstrakt
Osnovna pitanja obrazovanja u svim vremenima bila su ista: čemu da naučimo učenike, studente, koji su nam ciljevi i kako da postignemo taj cilj. Jedan od dominantnih stavova savremenog obrazovanja vezan je za teoriju kurikuluma/ nastavnog plana i programa, koji prednost daje tumačenju obrazovanja kao sistemski proces. Ovakav prilaz pokreće značaj složenosti razvoja kurikuluma, kao i pitanja kakva očekivanja treba ispuniti u nastavnom planu i programu na kraju celokupnog procesa.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu počeo je sa radom 2006.godine u Subotici. Nastavni plan i program fakulteta mnogo puta se menjao između 2006. i 2018. godine, u cilju da se poboljša rad. U našem istraživanju uporedili smo nastavne planove i programe u periodu od 2010/2011. i 2017/2018. školske godine, uporedili smo obavezne i izborne predmete, osnovne, pedagoške, metodološke stručne predmete, kao i opštu teoriju i predmete koji obezbeđuju praktičnu nastavu i njihovu pojavu u kurikulumu tokom gore navedenih školskih godina.
Pored komparativnih analiza, tokom internog vrednovanja ocenili smo i analizirali stavove studenata o nastavnom planu i programu fakulteta. Nakon što je 2010/11. stupila na snagu verzija nastavnog plana i programa, nastavni plan i program Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu promenjen je u školskim godinama 2012/2013, 2013/2014, 2014/2015 i 2017/2018.
Ukupno 1718 studenata je učestvovalo u istraživanju i izrazilo svoje stavove o nastavnom planu i programu, o izgradnji i implementaciji istog, i kroz povratnu informaciju doprineli su uspešnom poboljšanju i regulisanju kurikuluma.
Na osnovu mišljenja studenata formulisali smo dve centralne hipoteze i šest podhipoteza. S jedne strane, pretpostavili smo da studenti imaju pozitivan stav prema ciljevima, strukturi i implementaciji nastavnog plana i programa. S druge strane smo pretpostavili da se promenom nastavnog plana i programa uporedo povećava i zadovoljstvo studenata obuhvatajući sva tri elementa: cilj, strukturu i implementaciju nastavnog plana i programa.
Studenti su sa najvećim brojem bodova ocenili nastavni plan i program sa rednim brojem 3 iz 2013/2014. školske godine, na osnovu sva tri elementa (cilj, struktura i implementacija nastavnog plana i programa). Na drugom mestu je nastavni plan i program sa brojem 2 koji je stupio na snagu 2012/2013. godine, takođe uzimajući u obzir sva tri elementa. Na trećem mestu je nastavni plan sa brojem 1 iz 2010/2011. godine. Najmanji broj bodova dobio je nastavni plan i program sa brojem 5 iz 2017/18. godine koji je istraživan kao poslednji, i prosek bodova nije prešao neutralnu vrednost. To znači da smo osnovnu hipotezu sa brojem 1 mogli da dokažemo samo u prva tri nastavna plana i programa.
U odnosu na cilj, strukturu i implementaciju, zadovoljstvo sa prvim nastavnim planom i programom povećavalo se u slučaju prvog, drugog, i trećeg nastavnog plana i programa. U četvrtom i petom nastavnom planu, međutim, došlo je do smanjenja rezultata u sva tri aspekta. Opšta hipoteza sa brojem dva opravdava samo prva tri nastavna plana i programa.
Kao rezultat istraživanja možemo utvrditi da smo mapirali stav studenata o nastavnim planovima i programima koji su do sada bili aktuelni na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu, kao i ciljeve nastavnih programa, njihovu građu i ostvarivanje u praksi. Pozitivno su ocenjene promene od strane studenata koje se tiču zadovoljavanja potreba u njihovom osposobljavanju, pošto je većina istraženih nastavnih planova i programa ocenjeno pozitivno. Rezultati dobijeni na osnovu istraživanja, a koji su vezani za poslednja dva nastavna plana, ukazuju na to da je potrebno konstantno tražiti ocenu i sud studenata u cilju poboljšanja. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku mora da ima u bliskoj budućnosti zadatak da istraži uzrok negativnih rezultata, kako bi ubuduće mogao nastaviti da pruža odgovarajući nivo obuke koji zadovoljava i koji se prilagođava potrebama studenata u svima aspektima.
Reference
Czékus Géza (2016): A szabadkai Tanítóképző múltjából. In: A Szabadkai Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar első tíz éve (2006-2016). Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar, Szabadka.
Dévavári Zoltán (2016:) A szabadkai tanítóképzés a levéltári iratok és jegyzetek tükrében (1871–1918). In: A Szabadkai Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar első tíz éve (2006-2016). Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar, Szabadka.
Egyetemi alapképzés tanulmányi terveinek struktúrája: 1. Okleveles tanító 2. Okleveles óvodapedagógus, 2006; 2012; 2013; 2014; 2017 (Cтруктура студијских програма за основне академске студије: 1. Дипломирани учитељ 2. Дипломирани васпитач, 2006; 2012; 2013; 2014; 2017). Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar, Szabadka.
Falus Iván, Környei László, Németh Szilvia, Sallai Éva (szerk.) (2012): A pedagógiai rendszer. Fejlesztők és felhasználók kézikönyve. Educatio Társadalmi Szolgáltató Nonprofit Kft., Budapest
Havas Péter (2003): A pedagógiai rendszerek fejlesztése. Új pedagógiai szemle, 53 (9), 3-13. Forrás: https://goo.gl/NnkHFt [2018.10.07.]
Hercz Mária (2007): A pedagógiai értékelés gyakorlata. In: Bábosik István, Torgyik Judit (szerk.): Pedagógusmesterség az Európai Unióban. Eötvös József Könyvkiadó, Budapest.
Letschert, J. F. M. (Ed.): (2001). Turning the perspective. New outlooks for education. Enschede, CIDREE/SLO.
Major Lenke, Kovács Elvira, Pintér Krekity Valéria (2018): A szabadkai Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar tantervének változása a kezdetektől napjainkig. Létünk (In press).
Oktatási Program: Újvidéki Egyetem Magyar Tannyelvű Tanítóképző Kar, Szabadka, 2018. Forrás: http://magister.uns.ac.rs/Kepzesek/tartalmak/49/ [2018.10.07.]
Reza Rezvani, Mina Vakilinejad (2015): Examining Curriculum Efficiency from Learners’ Perspective: A Case Study of Translation Criticism Course of Iranian Universities. International Journal of Applied Linguistics & English Literature, (Online) Vol. 4 No. 1; January 2015 Forrás: https://goo.gl/gKHwF1 [2018.10.07.]
Rhoda Cummings, Cleborne D. Maddux, Aaron Richmond (2008): Curriculum‐embedded performance assessment in higher education: maximum efficiency and minimum disruption. Assessment & Evaluation in Higher Education, 33 (6), 599-605.
Vass Vilmos (2006): A fejlesztő értékelés nemzetközi tendenciái. Új pedagógiai szemle, 56 (3), 15-18.
Vass Vilmos (2007): Az oktatás tartalma mint fejlesztési eszköz. Új pedagógiai szemle, 57 (6), 3-11.
Wayne Au (2011): Teaching under the new Taylorism: High-Stakes Testing and the Standardization of the 21st Century Curriculum. Journal of Curriculum Studies, 43 (1), 25-45.
