ORGANIZOVANJE UČENJA ZASNOVANOG NA AKTIVNOSTIMA U NIŽIM RAZREDIMA IZ ASPEKTA KOOPERATIVNOG PRISTUPA
Originalni naučni rad
Apstrakt
U današnje vreme je pedagozima veliki izazov suočiti se sa svetom koji se stalno menja i brzim tempom razvoja. Nastavu matematike treba usmeriti na interesovanja, sposobnosti i potrebe učenika. Vredi kombinovati razne metode i oblike rada, koji doprinose efikasnosti nastavnog procesa, podstiču duhovnu (intelektualnu) aktivnost učenika, a časove čine zanimljivijim i funkcionalnijim. Prednosti kooperativnog učenja su dokazala mnoga međunarodna istraživanja. U ovom načinu rada učenici stiču znanja kroz interakciju sa sadržajem i svojim vršnjacima. Tokom našeg istraživanja želeli smo da saznamo mišljenja učitelja nižih razreda o navikama i iskustvima vezanim za kooperativno učenje. Ispitali smo 257 učitelja iz Vojvodine o njihovoj navici u formiranju grupa, o tome koliko im je važno da ostvare saradnju među učenicima, odrede uloge i podele zadatake tokom kooperativnog rada. Obratili smo pažnju i na to, u kojoj meri utiču na njihova mišljenja radno iskustvo, stepen obrazovanja kao i vrsta naselja. Na osnovu rezultata, tokom kooperativnog rada, učitelji uglavnom formiraju heterogene grupe, nude pomoć učenicima, ističu značaj saradnje, određuju uloge i složenije zadatke dele među učenicima. Što se tiče uticaja okoline i organizacije kooperativnog učenja, ustanovili smo, da homogeno grupisanje češće biraju učitelji koji rade na selu, nego oni koji rade u manjim ili većim gradovima, što se verovatno može objasniti manjim brojem dece u odeljenjima. Dobijeni rezultati pokazuju da radno iskustvo utiče na to da učitelji zadatke dele na segmente u grupi, pomažući da zajedno dođu do krajnjeg rezultata. Povećavanjem radnog iskustva učitelja ovom se pridaje manji značaj, što može značiti da učitelji sa više od 25 godina radnog iskustva već nemaju toliki afinitet za pronalaženje matematičkih zadataka koji se mogu raščlaniti na segmente. Tokom rada učitelji određuju uloge više u gradskim sredinama, dok u manjim sredinama ovo nije toliko karakteristično. Razlog ovome verovatno jeste što se u gradskim sredinama više koristi kooperativno učenje. Dobijeni rezultati pokazuju da stepen obrazovanja utiče tokom pružanja pomoći. Učitelji sa završenim fakultetom češće nude pomoć učenicima, u našem vrednovanju su učitelji sa master diplomom na poslednjem mestu. Razlog ovome je možda taj što još nemaju dovoljno prakse i iskustva u tome da je učenicima potrebna stalna podrška. Važno je da učitelj ima pozitivan odnos prema matematici, kao i da sa odgovarajućim metodičkim znanjem planira i realizuje časove matematike. Od značaja je obezbediti saradnju među učenicima, odrediti uloge i podeliti zadatak na segmente. Kooperativno učenje pruža odgovarajuću pomoć kako bi svi učenici ravnomerno učestvovali u radu, razvijali se na sopstvenom nivou. Kooperativni oblik rada je preporučljivo što češće koristiti tokom nastave, na taj način ćemo nastavu i učenje matematike učiniti doživljajem. Dobijeni rezultati i iskustva mogu biti poučni za druge istraživače, kao i za sve koji se bave obrazovanjem i koji bi želeli da upotrebe pedagošku inovaciju u svojoj nastavnoj praksi.
Reference
Buljubašić-Kuzmanović, V. (2009). Kooperativno učenje kao indikator kvalitete odgoja i obrazovanja. Život i škola, 21(57), 50-57.
Burgić, D., Omerović, M., & Kamber, D. (2017). Application of Cooperative Learning in Early Mathematics Teaching – Teachers’ Attitudes. Human: Journal for Interdisciplinary Studies, 7(1), 25.
Capar, G., & Tarim, K. (2015). Efficacy of the Cooperative Learning Method on Mathematics
Achievement and Attitude: A Meta-Analysis Research. Educational Sciences: Theory & Practice, 15(2), 553-559.
Ćatić, R., & Sarvan, A. (2008). Kooperativno učenje u nastavi prirode i društva. U: Arnaut, M. (ur.), Zbornik. Pedagoškog fakulteta u Zenici (pp. 11-46). Zenica: Pedagoški fakultet.
Dizdarević, D. (2012). Prednosti kooperativnog učenja. Metodički obzori, 7(16), 97-114.
Džaferagić-Franca, A., & Tomić, R. (2012). Kooperativno učenje u nastavi mlađih razreda osnovne škole. Metodički obzori, 7(2), 107-117.
Fábián, Z. (1967). A csoportfoglalkozások pedagógiai értékei. Pedagógiai Szemle, 17(6), 486-506.
Hijazi, D., & Al-Natour, A. (2012). Teachers’ Attitudes towards Using Cooperative Learning for Teaching English Skills. Interdisciplinary Journal of Contemprary Research in Bussiness, 3(12), 443-460.
Hossain, A. & Tarmizi, R. A. (2013). Effects of cooperative learning on students’achievement and attitudes in secondary mathematics, Procedia – Social and Behavioral Sciences, 93, 473-477.
Ilić, M. (2016). Značaj i teškoće u primeni kooperativnog učenja u razrednoj nastavi iz perspektive nastavnika. Nastava i vaspitanje, 65(1), 167-180.
Jevtić, B. (2016). Uticaj agenasa socijalizacije na školsko postignuće učenika, Uzdanic 13(2), 63-79.
Kagan, S. (2004). Kooperatív tanulás. Második, javított kiadás. Budapest: Önkonet Kft.
Kovač, E. (2021). Kooperativno učenje i njegovi efekti u nastavi matematike u mlađim razredima osnovne škole (Cooperative learning and its effects on teaching mathematics among lower grades of primary school) (doktorska disertacija). Užice: Pedagoški fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
Kovács, E., Pinter-Krekic, V. &, Ivanovic, J. (2020). Students' Standpoints about the Significance of Cooperative Learning in Maths Teaching in Lower Primary School Grades, Croatian Journal of Education, 22(2), 331-356.
Laal, М. & Ghodsi, S.M. (2012). Benefits of collaborative learning. Procedia Social and Behavioral Sciences, 31(1), 486-490.
Lungulov, B. (2010). Motivacija učenika u nastavi – pretpostavka uspeha u učenju, Pedagoška stvarnost, 56(3–4), 294-305.
M. Nádasi, M. (1986). Egységesség és differenciálás a tanítási órán. Budapest: Tankönyvkiadó.
Nattiv, A. (1994). Helping Behaviors and Math Achievement Gain of Students Using Cooperative Learning, The Elementary School Journal, The University of Chicago Press, 94(3), 285-297.
Orbán, J. (2009). A kooperatív tanulás: szervezés és alkalmazás. Pécs: Orbán & Orbán Bt., Nyomda Pécs.
Panitz, T. (1999). Collaborative versus Cooperative Learning: A Comparison of the Two Concepts Which Will Help Us Understand the Underlying Nature of Interactive Learning. Retrieved October 2021.
from https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED448443.pdf
Ševkušić, S. (2003). Kreiranje uslova za kooperativno učenje: osnovni elementi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 35(1), 94-110.
Ševkušić, S. (1995). Teorijske osnove i perspektive kooperativnog učenja, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 27, 138-157.
Špijunović, K., Maričić, S. (2016). Metodika početne nastave matematike. Užice: Učiteljski fakultet.
Spasenović, V. (2004). Prosocijalno ponašanje i školsko postignuće učenika, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 36, 131-150.
