Značaj samovrednovanja rada nastavnika u funkciji profesionalnog razvoja
Pregledni naučni rad
Ključne reči:
nastavnik, samovrednovanje rada nastavnika, profesionalni razvoj nastavnika
Apstrakt
U pedagoškoj literaturi, samovrednovanje rada nastavnika odnosi se na postupak kojim se vrednuje sopstvena praksa i sopstveni rad, polazeći od analize šta je i kako urađeno. Cilj svakog samovrednovanja rada nastavnika je unapređivanje prakse, a samim tim i unapređivanje kvaliteta rada školske ustanove. Profesionalni razvoj nastavnika je proces koji se odnosi na kontinuirano razvijanje znanja, veština, sposobnosti i doprinosi razvijanju sistema vrednovanja i samovrednovanja. Nastavnici su u obavezi da prate kvalitet nastave, kako bi na adekvatan način uspeli da realizuju obrazovno-vaspitni proces. Uvođenje inovacija u nastavi u direktnoj je sprezi sa procesom samovrednovanja nastavnika, s obzirom da samovrednovanje pruža relevantne podatke o kvalitetu rada škole u svim značajnim segmentima. S tim u vezi, cilj ovog rada je ukazivanje na značaja samovrednovanja rada nastavnika u funkciji profesionalnog razvoja. Cilj se ostvaruje na teorijskom nivou, primenom metode teorijske analize i tehnike analize sadržaja. Pedagoške implikacije ovog rada ogledaju se u osvetljavanju značaja samovrednovanja nastavnik za njegov profesionalni razvoj.
Reference
Andevski, M. (2009). Eksterna evaluacija u školi. U: I. Radovanović, B. Trebješanin (ur.), Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju-vrednovanje (str. 221-244). Beograd: Učiteljski fakultet.
Avramović, Z., Vujačić, M. (2010). Nastavnik između teorije i nastavne prakse. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Bezinović, P. (2010). Samovrednovanje škola. Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje i Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.
Boyd, R. (1989). Improving teacher Evaluations. Practical assessment, Research and Evaluation, 1(7), 1-3.
Doherty, J., MacBeath, J., Jardine, S., Smith, I., McCall, J. (2001). Do schools need critical friends? In: T. Townsend (Eds.), Improving school effectiveness (pp. 138-152). London, New York: Routledge.
Đorđević, J. (2002). Svojstva nastavnika i procenjivanje njihovog rada. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Elliot, J. (1991). Action Research for Educational Change. UK: Open University Press, Milton Keynes.
Fullan, M. (2001). The new meaning of educational change. London: Routledge Falmer.
Grujić, Lj. (2011). Nastavnik i profesionalno usavršavanje, U: D. Stamenković (ur.), Obrazovanje i savremeni univerzitet: tematski zbornik radova (str. 94- 103). Niš: Filozofski fakultet.
Hatton, N., Smith, D. (1992). Reflection in teacher education: towards definition and implementation. Teaching and teacher education, 11(1), 33-49.
Havelka, N. (2000). Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hebib, E. (1997). Neke dileme jednog istraživanja vrednovanja rada nastavnika. Istraživanja u pedagogiji i andragogiji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogi- ju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Hopkins, D. (1985). School-Based Review for School Improvement. Leuven Belgium: ACCO.
Hrnjica, S. (2005). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti. Beograd: Naučna knjiga Nova.
Ješić, D. (2010). Sticanje kompetencija za nove uloge nastavnika u savremenoj školi i školi budućnosti. Časopis za prirodne i društvene nauke, 195-200.
Jurić, V. (1988). Metodika rada školskog pedagoga. Zagreb: Školska knjiga. Karanac, R., Papić, T., Beodranski, D. (2009). Strateško planiranje razvoja škola. Čačak: Marketing.
Karanac, R., Papić, T., Jašić, S. (2010). Profesionalni razvoj nastavnika u funkciji una- pređivanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa. Nova škola, 7, 88-97.
Knežević Florić, O., Ninković, S. (2012). Horizonti istraživanja u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kostović, S. (2006). Nastavničke kompetencije-determinanta reforme sistema vaspitanja i obrazovanja. U: E. Kamenov (ur.), Razvoj sistema vaspitanja i obrazova- nja u uslovima tranzicije (str. 290-303). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kyriacou, C. (2001). Temeljna nastavna umjeća. Zagreb: Educa.Lalić- Vučetić, N. (2015). Postupci nastavnika u razvijanju motivacije učenika za učenje. Doktor- ska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet.
Mac Beath J., Mc Glynn, A. (2006). Samoevaluacija: kaj je tu korisnega za šole?.Ljubljana: Državni izpitni center.
Maričić, S. (2016). Samovrednovanje kao determinanta kvaliteta pedagoškog rada škole. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
McNiff, J., Whitehead, J. (2002). Action research: Principles and Practice. London: Routledge/Falmer.
Mušanović, M., Vrcelj, S. (2002). Gender stereotypes in education. A case study. Sci- entia paedagogica ecperimentalis, 39(2), 245-258.
Nevo, D. (2001). School Evaluation: Internal or External?. Studies in Educational Evaluation, Elsevier Science, 95-106.
Patton, M. Q. (1997). Utilisation-focused evaluation: the new century text. California: Sage Publication.
Petrović, D. (1992). Radna motivacija i samoprocena uspešnosti nastavnika srednjih škola. Psihologija, 1-2, 45-59.
Pešikan, A. (2002). Profesionalni razvoj nastavnika- šta je tu novo? Hemijski pregled, 43(5), 115-120.
Redecker, C. (2017). European framework for the digital competence of educators: DigCompEdu. Seville: Joint Research Centre.
Ross, J., Bruce, C. (2007). Teacher self-assessment: A mechanism for Facilitating Professional Growth. Teaching and Teacher Education, 23, 146–159.
Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS, 109/21.
Stamatović, J. (2008). Samoevaluacija rada nastavnika u funkciji stručnog usavrša- vanja. U: K. Špijunović (ur.), Obrazovanje i usavršavanje nastavnika- oblici i modeli, (str. 197- 204). Užice: Učiteljski fakultet.
Stamatović, J. (2012). Samovrednovanje nastavnika u funkciji unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada. Doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet.
Stanković, D., Vujačić, M. (2011). Praćenje i vrednovanje programa stručnog usavršavanja nastavnika – priručnik za autore i realizatore programa. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Stanković, D., Đerić, I., Milin, V. (2013). Pravci unapređivanja stručnog usavršava- nja nastavnika u Srbiji: Perspektiva nastavnika osnovnih škola. U: S. Ševkušić (ur.), Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja (str. 86-107). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Stoll, L., Fink, D. (2000). Mijenjajmo naše škole (kako unaprediti dijelotvornost i kvalitet škola). Zagreb: Educa.
Suzić, N. (2008). Efikasnost nastavnika. Nastava i vaspitanje, 57(3), 377-394.
Taylor, L. (1994). Reflecting on Teaching: the benefits of self-evaluation. Assessment & Evaluation in Higher Education, 19(2), 109-122.
Towndrow, P. A., Tan, K. (2009). Teacher self-evaluation and power. Teacher Development, 13(3), 285-295.
Vilotijević, M. (1992). Vrednovanje pedagoškog rada u školi. Beograd: CURO. Vulović, R., Milosavljević, G. (2007). Samovrednovanje u funkciji kvaliteta obrazovanja, U: 34. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 8-11. Maj 2007 (str. 1-6). Kragujevac: Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije.
Zivlak, J., Šafranj, J. (2018). Kompetencije nastavnika u digitalnom dobu. U: XXIV Skup Trendovi razvoja “Digitalizacija visokog obrazovanja”, 21-23.02. 2018 (str. 1-3). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.
Živković, P. (2008). Samovrednovanje i pedagoški takt nastavnika. Jagodina: Kairos. Živković, P. (2015). Refleksivna praksa i samovrednovanje nastavnika. U: J. Stama- tović (ur.), Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije: “Nastava i učenje: Evaluacija vaspitno-obrazovnog rada” (str. 141-154). Užice: Učiteljski fakultet.
Avramović, Z., Vujačić, M. (2010). Nastavnik između teorije i nastavne prakse. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Bezinović, P. (2010). Samovrednovanje škola. Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje i Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.
Boyd, R. (1989). Improving teacher Evaluations. Practical assessment, Research and Evaluation, 1(7), 1-3.
Doherty, J., MacBeath, J., Jardine, S., Smith, I., McCall, J. (2001). Do schools need critical friends? In: T. Townsend (Eds.), Improving school effectiveness (pp. 138-152). London, New York: Routledge.
Đorđević, J. (2002). Svojstva nastavnika i procenjivanje njihovog rada. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Elliot, J. (1991). Action Research for Educational Change. UK: Open University Press, Milton Keynes.
Fullan, M. (2001). The new meaning of educational change. London: Routledge Falmer.
Grujić, Lj. (2011). Nastavnik i profesionalno usavršavanje, U: D. Stamenković (ur.), Obrazovanje i savremeni univerzitet: tematski zbornik radova (str. 94- 103). Niš: Filozofski fakultet.
Hatton, N., Smith, D. (1992). Reflection in teacher education: towards definition and implementation. Teaching and teacher education, 11(1), 33-49.
Havelka, N. (2000). Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hebib, E. (1997). Neke dileme jednog istraživanja vrednovanja rada nastavnika. Istraživanja u pedagogiji i andragogiji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogi- ju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Hopkins, D. (1985). School-Based Review for School Improvement. Leuven Belgium: ACCO.
Hrnjica, S. (2005). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti. Beograd: Naučna knjiga Nova.
Ješić, D. (2010). Sticanje kompetencija za nove uloge nastavnika u savremenoj školi i školi budućnosti. Časopis za prirodne i društvene nauke, 195-200.
Jurić, V. (1988). Metodika rada školskog pedagoga. Zagreb: Školska knjiga. Karanac, R., Papić, T., Beodranski, D. (2009). Strateško planiranje razvoja škola. Čačak: Marketing.
Karanac, R., Papić, T., Jašić, S. (2010). Profesionalni razvoj nastavnika u funkciji una- pređivanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa. Nova škola, 7, 88-97.
Knežević Florić, O., Ninković, S. (2012). Horizonti istraživanja u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kostović, S. (2006). Nastavničke kompetencije-determinanta reforme sistema vaspitanja i obrazovanja. U: E. Kamenov (ur.), Razvoj sistema vaspitanja i obrazova- nja u uslovima tranzicije (str. 290-303). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Kyriacou, C. (2001). Temeljna nastavna umjeća. Zagreb: Educa.Lalić- Vučetić, N. (2015). Postupci nastavnika u razvijanju motivacije učenika za učenje. Doktor- ska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet.
Mac Beath J., Mc Glynn, A. (2006). Samoevaluacija: kaj je tu korisnega za šole?.Ljubljana: Državni izpitni center.
Maričić, S. (2016). Samovrednovanje kao determinanta kvaliteta pedagoškog rada škole. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet.
McNiff, J., Whitehead, J. (2002). Action research: Principles and Practice. London: Routledge/Falmer.
Mušanović, M., Vrcelj, S. (2002). Gender stereotypes in education. A case study. Sci- entia paedagogica ecperimentalis, 39(2), 245-258.
Nevo, D. (2001). School Evaluation: Internal or External?. Studies in Educational Evaluation, Elsevier Science, 95-106.
Patton, M. Q. (1997). Utilisation-focused evaluation: the new century text. California: Sage Publication.
Petrović, D. (1992). Radna motivacija i samoprocena uspešnosti nastavnika srednjih škola. Psihologija, 1-2, 45-59.
Pešikan, A. (2002). Profesionalni razvoj nastavnika- šta je tu novo? Hemijski pregled, 43(5), 115-120.
Redecker, C. (2017). European framework for the digital competence of educators: DigCompEdu. Seville: Joint Research Centre.
Ross, J., Bruce, C. (2007). Teacher self-assessment: A mechanism for Facilitating Professional Growth. Teaching and Teacher Education, 23, 146–159.
Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (2021). Službeni glasnik RS, 109/21.
Stamatović, J. (2008). Samoevaluacija rada nastavnika u funkciji stručnog usavrša- vanja. U: K. Špijunović (ur.), Obrazovanje i usavršavanje nastavnika- oblici i modeli, (str. 197- 204). Užice: Učiteljski fakultet.
Stamatović, J. (2012). Samovrednovanje nastavnika u funkciji unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada. Doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet.
Stanković, D., Vujačić, M. (2011). Praćenje i vrednovanje programa stručnog usavršavanja nastavnika – priručnik za autore i realizatore programa. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Stanković, D., Đerić, I., Milin, V. (2013). Pravci unapređivanja stručnog usavršava- nja nastavnika u Srbiji: Perspektiva nastavnika osnovnih škola. U: S. Ševkušić (ur.), Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja (str. 86-107). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Stoll, L., Fink, D. (2000). Mijenjajmo naše škole (kako unaprediti dijelotvornost i kvalitet škola). Zagreb: Educa.
Suzić, N. (2008). Efikasnost nastavnika. Nastava i vaspitanje, 57(3), 377-394.
Taylor, L. (1994). Reflecting on Teaching: the benefits of self-evaluation. Assessment & Evaluation in Higher Education, 19(2), 109-122.
Towndrow, P. A., Tan, K. (2009). Teacher self-evaluation and power. Teacher Development, 13(3), 285-295.
Vilotijević, M. (1992). Vrednovanje pedagoškog rada u školi. Beograd: CURO. Vulović, R., Milosavljević, G. (2007). Samovrednovanje u funkciji kvaliteta obrazovanja, U: 34. Nacionalna konferencija o kvalitetu, 8-11. Maj 2007 (str. 1-6). Kragujevac: Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije.
Zivlak, J., Šafranj, J. (2018). Kompetencije nastavnika u digitalnom dobu. U: XXIV Skup Trendovi razvoja “Digitalizacija visokog obrazovanja”, 21-23.02. 2018 (str. 1-3). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.
Živković, P. (2008). Samovrednovanje i pedagoški takt nastavnika. Jagodina: Kairos. Živković, P. (2015). Refleksivna praksa i samovrednovanje nastavnika. U: J. Stama- tović (ur.), Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije: “Nastava i učenje: Evaluacija vaspitno-obrazovnog rada” (str. 141-154). Užice: Učiteljski fakultet.
Objavljeno
02. 03. 2022.
Broj časopisa
Sekcija
VASPITNO-OBRAZOVNI RAD ŠKOLE
