KOMUNIKACIONE KOMPETENCIJE UNIVERZITETSKIH NASTAVNIKA
Apstrakt
Komunikacija predstavlja neodvojivi deo ljudskog delanja i njeno prisustvo je u svim sferama života, gde se naročita pažnja pridaje u oblasti obrazovanja. Proces nastave, kao dinamična mreža odnosa između njenih glavnih aktera – nastavnika i učenika, svojom kompleksnošću postavlja nove zahteve, naročito pred nastavnike. Nastavnik, kao moderator nastavnog procesa nužno mora da vlada određenim setom kompetencija, pri čemu se u ovom radu fokus stavlja na umeće komunikacije. Gledajući na nivo osnovnog i srednjeg obrazovanja, u dokumentu Standardi okvira kompetencija nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja, mesto komunikacije je čvrsto utemeljno, kao jedna od pet bitnih komponenti uspešnog nastavnika, pored kompetencija za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave, kompetencija za poučavanje i učenje i kompetencija za podršku razvoju ličnosti učenika. Jasno definisanim smernicama za razvoj navedenih kompetencija, otvara se pitanje – šta je sa univerzitetskim nastavnicima? Još uvek ne postoje jasno definisane kompetencije za univerzitetske nastavnike, čime se stvara dijapazon različitih klasifikacija kompetencija i samim tim, pozicija komunikacije u njima varira. Prikazom različitih klasifikacija ističe se nužnost za dodatnim istraživanjem ove tematike i konciznijim određenjem kompetencija kojima bi se ukazao značaj komunikacije u visokoškolskoj nastavi.
Reference
Bjekić, D., Zlatić, L. (2006). Komunikaciona kompetencija nastavnika tehnike. U D. Golubović, (Ur.), Zbornik radova naučno-stručnog skupa Tehničko obrazovanje u Srbiji – TOS 06 (str. 471-478). Čačak: Tehnički fakultet.
Blašková, M. (2011). Human Potential Development. Motivation, Communication, Harmonisation and Decision Making. Žilina: EDIS – Publishing of University of Žilina.
Blašková, M., Blaško, R. & Kucharčíková, A. (2014). Competences and Competence Model of University Teachers, Procedia - Social and Behavioral Sciences, 159, 457-467.
Bratanić, M. (1999). Empatija i stil spoznavanja – čimbenici kvalitete nastave. U V. Rosić, (Ur.), Nastavnik – čimbenik kvalitete u odgoju i obrazovanju (str. 133-143). Rijeka: Sveučilište u Rijeci.
Day, C. (1999). Developing Teachers: The Challenges of Lifelong Learning. London: Flamer Press.
Jurčić, M. (2014). Kompetentnost nastavnika – pedagoške i didaktičke dimenzije. Pedagogijska istraživanja, 11 (1), 77-93.
Klajn, I., Šipka, M. (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (3. dopunjeno i ispravljeno izdanje). Novi Sad: Prometej.
Ožegović, D. (2006). Komunikacija u nastavi. Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Popov, R. (1997). Univerzitetski profesor – kakav treba da bude?. Novi Sad: Univerzitetski odbor Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.
Rot, N. (1982). Znakovi i značenja. Beograd: Nolit.
Rubin, R. B. & Freezel, J. D. (1984). Elements of Teachers Communication competence: An Examination of Skills, Knowledge and Motivation to Communicate, 70th Annual Meeting of The Speech Communication Association, Chicago. Retrived December 2017 from https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED267472.pdf
Shannon, C. & Weaver, W. (1949). The Mathematical Theory of Communication. Urgana: University of Illinois Press.
Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog usavršavanja. (2011). Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja (ZUOV). Preuzeto 2. februara 2018. sa: http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx
Turk, M., Ledić, J. (2016). Kompetencije akademske profesije. Rijeka: Filozofski fakultet.
Zlatić, L., Bjekić, D. (2015). Komunikaciona kompetentnost nastavnika: konceptualizacija, merenje i razvoj. Užice: Učiteljski fakultet.
