STRUČNE KOMPETENCIJE ZAPOSLENIH RADNIKA U PROGRAMIMA OKUPACIONE TERAPIJE U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE

Originalni naučni rad

  • Isidora Jankelin Medicinski fakultet, Katedra za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
  • Sanela Slavković Medicinski fakultet, Katedra za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Ključne reči: kompetencije, okupaciona terapija, procena, veštine

Apstrakt

Kreiranje adekvatnog programa okupacione terapije pred stručne radnike postavlja zahteve za posedovanjem mnogih znanja, sposobnosti i veština. Cilj istraživanja je bio utvrditi subjektivnu percepciju nivoa stručnih kompetencija kod profesionalaca u sprovođenju programa okupacione terapije u ustanovama socijalne zaštite. Istraživanjem je obuhvaćeno 65 stručnih radnika iz pet ustanova socijalne zaštite u Vojvodini koji primenjuju program okupacione terapije. Za potrebe istraživanja kreiran je upitnik koji obuhvata pitanja koja se odnose na veštine i iskustva stručnih radnika u sistemu socijalne zaštite. Pitanja su grupisana u nekoliko celina (oblasti rada): poznavanje procesa procena, veštine vođenja dokumentacije, pridržavanje plana tretmana/ usluga, poznavanje stručne i pravne regulative, efikasna koordinacija slučaja, veštine u primeni intervencija i nivoi primene programa podrške. Za svako od pitanja ispitanici su se izjašnjavali o nivou razvijenosti kompetencije na četvorostepenoj skali, načinu sprovođenja navedene veštine i potrebi za dodatnom obukom u navedenoj oblasti. Rezultati pokazuju da samo 31% ispitanika koristi standardizovane metode procene u svom radu, kao i da postoji značajna razlika u subjektivnoj percepciji nivoa kompetencija stručnih radnika u odnosu na obrazovni profil, radno mesto i godine radnog staža. Defektolozi značajno više od drugih stručnjaka procenjuju da su dovoljno kompetentni u svim oblastima rada. Ispitanici sa nižim nivoom obrazovanja češće izveštavaju o potrebi za dodatnom obukom u pojedinim oblastima primene programa okupacione terapije. Ovakvi podaci su nam značajna smernica za organizovanje celoživotne profesionalne podrške (edukacije) stručnim radnicima koji sprovode programe okuapcione terapije u našoj zemlji.

Reference

Adam, K., Peters, S., & Chipchase, L. (2013). Knowledge, skills and professional behaviours required by occupational therapist and physiotherapist beginning practitioners in work-related practice: A systematic review. Australian Occupational Therapy Journal, 60(2), 76-84.

American Occupational Therapy Association [AOTA] (2014). Occupational therapy practice framework: Domain and process (3rd ed.). American Journal of Occupational Therapy, 68(Suppl.1), 1-48.

Bruggen, H. (2001). European network of occupational therapy in higher education: A five-year review. Occupational Therapy International, 8(2), 132-138.

Jovanović, V., Milanović, L., & Rajkov, G. (2014). Priručnik za licenciranje pružalaca usluga socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom. Beograd: Udruženje istraživača socijalnih prilika – MREŽA ISP.

Mason, V., & Mathieson, K. (2018). Occupational therapy employers’ perceptions of professionalism. The Open Journal of Occupational Therapy, 6(1), 1-13.

Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite 42/2013 (89/2018). Preuzeto 11.09.2019. sa http://www.zavodsz.gov.rs/sr/resurs-centar/ propisi-od-zna%C4%8Daja-za-socijalnu-za%C5%A1titu/pravilnici/

Republički zavod za socijalnu zaštitu (2019). Izveštaj o radu ustanova socijalne zaštite za odrasle i starije sa mentalnim, intelektualnim, telesnim ili senzornim teškoćama za 2018. godinu. Preuzeto 03.02.2020. sa http://www.zavodsz.gov. rs/sr/biblioteka/izve%C5%A1taji-izsistema/izve%C5%A1taji-iz-sistema-2018/

Republički zavod za socijalnu zaštitu (2019). Izveštaj o radu ustanova za smeštaj odras- lih i starih za 2018. godinu. Preuzeto 03.02.2020. sa http://www.zavodsz.gov.rs/sr/biblioteka/izve%C5%Altaji-iz-sistema/izve%C5%ltaji-iz-sistema-2018/

Savković, N. (2016). Somatopedski tretman u procesu radno-okupacione terapije (Doktorska disertacija). Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Stošljević, M. (1998). Uvod u defektologiju. Beograd: Defektološki fakultet.

Turner, A., & Alsop, A. (2015). Unique core skills: Exploring occupational therapists’ hidden assets. British Journal of Occupational Therapy, 78(12), 739-749.

Upton, D., Stephens, D., Williams, B., & Scurlock-Evans, L. (2014). Occupational therapists’ attitudes, knowledge, and implementation of evidence-based practice: a systematic review of published research. British Journal of Occupational Therapy, 77(1), 24-38.

Wales, K., Clemson, L., Lannin, N., & Cameron, I. (2016). Functional assessments used by occupational therapists with older adults at risk of activity and participation limitations: a systematic review. PloS ONE, 11(2), 1-20.

World Federation of Occupational Therapists [WFOT] (2010). Statement on occupational therapy. Preuzeto 06.08.2019. sa https://www.wfot.org/resources/state- ment-on-occupational-therapy

Zakon o socijalnoj zaštiti (2011). Službeni glasnik Republike Srbije, Br. 24/2011.
Objavljeno
04. 02. 2021.
Broj časopisa
Sekcija
INKLUZIVNO OBRAZOVANJE