PANDEMIJA KORONA VIRUSA I SINDROM SAGOREVANJA KOD STUDENATA

Simona Bekić; Borka Malčić

doi:10.19090/ps.2022.1.97-110

Simona Bekić Studentkinja master studija Filozofskog fakulteta Univerzitet u Novom Sadu
Borka Malčić Odsek za pedagogiju Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu

DOI: https://doi.org/10.19090/ps.2022.1.97-110

Ključne reči: sindrom sagorevanja, Covid-19, studenti, fakultet

Apstrakt

U ovom radu analiziramo mogućnost povećanog stepena razvoja sindroma sagorevanja kod studenata u toku Covid-19 pandemije. Sindrom sagorevanja kod studenata objašnjavamo kao kombinaciju osećaja fizičkog i mentalnog premora usled studija, smanjenog interesovanja prema fakultetskim zadacima i smanjene efikasnosti pri ispunjavanju akademskih obaveza. Da bismo ga jasnije opisali, u radu koristimo opštu teoriju stresa Stefana Hobfola, Teoriju konzervacije resursa, koja nalaže da ljudi gubitkom njima važnih resursa (predmeta, ličnih osobina, energija i stanja) postepeno razvijaju sindrom sagorevanja. Pretpostavljamo da su ovi resursi tokom pandemije Covid-19 virusa značajno smanjeni u količini, stavljajući studentsku populaciju u rizik od sagorevanja. U nastavku predložemo određene preventivne mere protiv razvoja sagorevanja, koje su usmerene na stvaranje spirala dobitaka resursa nasuprot njihovim gubicima. Ukoliko se u bliskoj budućnosti ne preduzmu kvalitetne mere nadoknade izgubljenih resursa kod studenata, verujemo da se može javiti veći broj slučajeva akademskog sagorevanja, a samim tim i manje zadovoljstvo studiranjem, smanjena motivacija za rad i veća frekvenca odustajanja od studija.