Pedagoška stvarnost

KARAKTERISTIKE USPOSTAVLJANJA SOCIJALNIH I KOMUNIKACIJSKIH ODNOSA ADOLESCENATA DANAS

2025-02-06T17:15:32+00:00

Svako biće nije izolovano, te živi u zajednici, primorano je da komunicira i funkcioniše sa društvom koje ga okružuje. Pripadnost grupi je prirodna potreba, koja pored sigurnosti donosi i određeno osećanje samovrednovanja i stvaranja slike o sebi, koja je posebno važna u periodu adolescencije. Tako svaki pojedinac kroz komunikaciju sa drugima upoznaje sebe, druge i svoje okruženje. Komunikacija i njeni elementi su izuzetno važni za celokupan život pojedinca. Stoga, tema ovog rada je značajna i zanimljiva za istraživanje, posebno u kontekstu adolescencije, koja je period intenzivnih promena i turbulencija. U radu će se raspravljati o pojmu komunikacije, njenim stilovima, prednostima i nedostacima u interakciji adolescenata sa vršnjacima, porodicom, nastavnicima i drugim odraslim osobama. Takođe, pažnja će biti posvećena uticaju tehnologije, medija i društvenih mreža, koji značajno oblikuju načine i tokove komunikacije danas. Cilj ovog rada se ogleda u rasvetljavanju značaja izazova koje nosi današnja komunikacija među adolescentima. Važno je neprekidno pratiti kako mladi komuniciraju i preduzeti preventivne mere kako bi se osigurali optimalni uslovi za njihovo funkcionisanje, kako među vršnjacima, tako i u širem društvenom kontekstu. Na taj način se može doprineti pravilnoj izgradnji identiteta i sveobuhvatne ličnosti mladih.

Vrednosti - pokretač ili rezultat socijalne inkluzije?

2025-02-06T17:15:39+00:00

Socijalna inkluzija, kao kontinuiran i kompleksan društveni proces, podrazumeva da je društvo u poziciji da svojim članovima obezbedi jednakost i ravnopravnost, a da iskoreni svaku vrstu diskriminacije. Osim toga, vezuje se za brojne druge vrednosti kao što su empatičnost, saradnja, zajedništvo, poštovanje različitosti... Savremeno društvo nalazi se pod snažnim globalizacijskim uticajima, koji dvojako utiču na vrednosti i vrednosni sistem – s jedne strane, pogoduju inkluzivnim vrednostima, a s druge strane, dovode do snažnih promena na tom polju i širenja globalnih vrednosti, koje trpe i brojne negativne uticaje. U ovom radu, najpre analiziramo teorijske postavke o vrednostima i različite klasifikacije vrednosti, a zatim proučavamo socijalnu uključenost i isključenost, osvrćemo se na pedagoški aspekt socijalne inkluzije i interkulturalnost kao proces paralelan socijalnoj inkluziji. Kako je cilj ovog rada proučavanje veze socijalne inkluzije i vrednosti koje su u osnovi ponašanja i interakcija pojedinaca i društva, finalni deo rada usmeren je na analizu tog odnosa i težnju da se prouči da li su vrednosti pokretač ili rezultat socijalne inkluzije. U zaključku konststujemo da je ovaj odnos višedimenzionalan i složen i da vrednosti pokreću uključivanje u društvo, ali se i razvijaju i produbljuju kroz taj proces.

PRAGMATSKE I KOMUNIKACIONE SPOSOBNOSTI DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

2025-02-06T17:15:46+00:00

Na našim prostorima se najveći broj istraživanja bavi strukturalnim aspektima jezika i pragmatskim sposobnostima kod dece tipične populacije. Pragmatika se smatra aspektom jezika koji se poslednji razvija i veoma je međuzavisna od ostalih aspekata jezika. Cilj istraživanja je da istaknemo razliku u pragmatskim, komunikacionim sposobnostima i ostalim strukturalnim aspektima jezika u odnosu na pol i u odnosu na uzrast. Istraživanje je koncipirano kao studija preseka. Istraživanje je sprovedeno u predškolskoj ustanovi “Pčelica” u Sremskoj Mitrovici, a upitnici su bili distribuirani i putem društvenih mreža. Saglasnost za istraživanje dobijeno je od direktora predškolske ustanove u Sremskoj Mitrovici. Takođe, saglasnost za sprovođenje istraživanja dobijeno je i od Etičke komisije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Uzorak je činilo 103 ispitanika. ANOVA testom testirane su uzrasne razlike u pragmatskim sposobnostima i strukturalnim aspektima jezika. Rezultati pokazuju da postoje značajne uzrasne razlike, takve da u odnosu na strukturalne sposobnosti uočavamo razlike između sve tri grupe. Što su deca starija to pokazuju bolje rezultate kada su u pitanju strukturalni aspekti jezika. Kada su pragmatske sposobnosti u pitanju razlika je statistički značajna samo između dece od šest godina i mlađih grupa. Između dece od četiri i pet godina nisu uočene razlike u pragmatskim sposobnostima. Što se tiče polnih razlika, dečaci su ostvarili bolje rezultate i kada su u pitanju pragmatske i komunikacione sposobnosti i ostali strukturalni aspekti jezika, ali ta razlika nije bila statistički značajna.

MIŠLJENJA RODITELJA DECE SA AUTIZMOM O UKLJUČIVANJU NJIHOVE DECE U REDOVNE AKTIVNOSTI PREDŠKOLSKIH I ŠKOLSKIH USTANOVA – MOGUĆNOSTI I IZAZOVI

2025-02-06T17:15:54+00:00

Poziv na obrazovnu inkluzivnost postaje sve glasniji, prisutniji i sve potrebniji u društvenom kontekstu. Poslednjih decenija obrazovanje se sve više zasniva na paradigmi inkluzije, što odražava njegovu posvećenost prihvatanju različitosti i zadovoljavanju potreba svakog deteta i učenika. Autizam je složen neurorazvojni poremećaj koji pogađa pojedince tokom čitavog njihovog životnog veka. Najčešći znaci po kojima se može prepoznati su kratkotrajna i labilna pažnja, motorički nemir koji karakterišu stereotipni pokreti: zevanje, trčanje u krug, ponavljanje istih reči/slogova, odsustvo ili slabo razvijen govor i odsustvo kontakta očima. Međutim, svaka osoba sa ovim neurorazvojnim poremećajem je jedinstvena, sa širokim spektrom sposobnosti i izazova. Dakle, uključivanje dece i mladih u redovne vrtiće i škole predstavlja složen proces izgradnje i razvoja specifične politike, kulture i prakse kompatibilne sa spektrom različitosti oličenih u svakom detetu/učeniku. U radu su prikazani rezultati dobijeni uz pomoć polustrukturisanog intervjua sa 9 roditelja dece sa autizmom (uzrasta 4-15 godina) u vezi sa njihovim iskustvima u procesu uključivanja dece sa autizmom u tipične/redovne predškolske ustanove i osnovne škole. Cilj je bio da se otkriju teškoće/prepreke sa kojima se suočavaju tokom školovanja svoje dece, kao i da se otkriju mogući načini za njihovo prevazilaženje. Istraživanje se zasniva na principima deskriptivno-analitičke metode i ima kvalitativni karakter. Dobijeni rezultati otkrivaju da su se roditelji i deca susreli i suočavaju sa izazovima koji proizilaze iz institucionalne i socijalne politike, fizičkih uslova, neadekvatnih tehničkih i tehnoloških resursa u vrtićima i školama, negativnim stavovima nastavnika, vaspitača, roditelja neurotipične dece prema deci sa autizmom, vršnjaci i šira zajednica.

UTICAJ PRIMENE SISTEMA ZA UPRAVLJANJE UČENJEM NA TRAJNOST ZNANJA UČENIKA U NASTAVI PRIRODE I DRUŠTVA

2025-02-06T17:16:04+00:00

U radu je predstavljeno istraživanje čiji je cilj bio da se utvrdi da li i u kojoj meri rad pomoću sistema za upravljanje učenjem u nastavi prirode i društva doprinosi postizanju trajnijeg znanja učenika. Ovo istraživanje predstavlja nastavak eksperimentalnog istraživanja u kojem je, tokom tri meseca realizacije, na uzorku od devet odeljenja četvrtog razreda ( dve grupe, eksperimentalna i kontrolna, ukupno 209 učenika), utvrđeno da je primena sistema za upravljanje učenjem u nastavi prirode i društva doprinela postizanju statistički značajno boljeg kvantitativnog i kvalitativnog uspeha učenika eksperimentalne grupe. Za potrebe provere trajnosti znanja učenika nakon tri meseca od realizacije eksperimentalnog programa učenici obe grupe su podvrgnuti nenajavljenom ponovljenom finalnom testu znanja. Na osnovu poređenja rezultata ove dve grupe učenika došli smo do zaključka da je primena sistema za upravljanje učenjem u nastavi prirode i društva doprinela postizanju statistički značajno trajnijeg znanja učenika eksperimentalne grupe. Posebno nas je interesovao kvalitet usvojenih znanja, tako da smo efikasnost sistema za upravljanje učenjem sagledali i sa stanovišta obrazovnih standarda za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja. Poređenjem ukupnog broja bodova koje su učenici eksperimentalne i kontrolne grupe postigli na osnovnom, srednjem i naprednom nivou došli smo do zaključka da je primenjeni model rada doprineo postizanju statistički značajno trajnijeg znanja učenika eksperimentalne grupe, koji su nastavne sadržaje prirode i društva usvajali pomoću sistema za upravljanje učenjem.

ANALIZA BALANSA TEORIJE I PRAKSE U PROGRAMU TEHNIKE I TEHNOLOGIJE

2025-02-06T17:16:13+00:00

U savremenom društvu, koje se ubrzano tehnološki razvija sticanje tehničkih veština u didaktičko - metodičkoj interpretaciji kurikuluma, a prema zahtevima nastavne prakse, postaje neophodno za uspeh učenika u budućim karijerama. Integracija teorijske i praktične nastave koja je ključna za razvoj tehničkih veština doprinosi dizajniranju nastavnog procesa koji je usmeren ka razvijanju akcionih kompetencija
učenika kao najvišeg ishoda predmetnog kurikuluma. Mogućnosti za ostvarivanje kurikularnog balansa u pogledu ciljeva i ishoda integracijom teorijske i praktične nastave pruža u osnovnim školama predmet Tehnika i tehnologija. Teorijska nastava omogućava učenicima da razviju kritičko mišljenje, analitičke sposobnosti i konceptualno razumevanje tehničkih principa. Praktična nastava, sa druge strane, pruža mogućnost učenicima da primene svoje teorijsko znanje kroz konkretne projekte, laboratorijske vežbe i simulacije. Time se razvijaju manuelne veštine, tehnička pismenost, kreativnost i sposobnost za rešavanje problema u realnom vremenu. Definisanje adekvatnog modela uzajamne povezanosti i didaktičko–metodičkog reciprociteta teorijske nastave i prakse operacionalizovano je istraživačkim pitanjem - koliko uspešno tehničko - tehnološko obrazovanje balansira između teorije i prakse, i da li je postojeći kurikulum pogodan okvir za razvoj veština potrebnih za život u savremenom svetu?

Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da analizira odnos između teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda učenja u kurikulumu predmeta Tehnika i tehnologija u osnovnim školama. Definisane su sledeće hipoteze:
H1 Teorijski ciljevi i praktični ishodi u kurikulumu Tehnike i tehnologije su u ravnoteži;
H2 Teorijski ciljevi i praktični ishodi su ravnomerno raspoređeni po razredima u kurikulumu Tehnike i tehnologije.
U istraživanju je korišćena kombinacija kvantitativnih i kvalitativnih pristupa. Kvantitativna analiza je omogućila pregled distribucije teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda učenja po razredima, dok je kvalitativna analiza fokusirana na tematske veze između nastavnih jedinica i ishoda učenja, kako bi se utvrdilo da li postoji usklađenost između planiranih ciljeva i ostvarenih ishoda u nastavnoj praksi. Kvantitativni podaci su pokazali da kurikulum generalno održava balans između teorijskih ciljeva i praktičnih ishoda, ali da postoji blaga dominacija praktičnih ishoda u petom i šestom razredu, dok se teorijski ciljevi više naglašavaju u sedmom
i osmom razredu. Ovaj obrazac odgovara obrazovnoj logici prema kojoj se učenici najpre suočavaju u petom i šestom razredu sa praktičnim zadacima kako bi razvili osnovne tehničke veštine, dok se u sedmom i osmom uvode složeniji teorijski koncepti koji im pomažu da dublje razumeju tehničke procese.
Glavni rezultati istraživanja analize nastavnih oblasti i ishoda učenja pokazali su nekoliko ključnih nalaza: balans između nastavnih oblasti: Nastavna oblast “Životna i radna sredina” pokazuje stabilan fokus u svim razredima sa po pet ishoda. “Saobraćaj” je najviše zastupljen u petom razredu, dok se u ostalim razredima taj fokus smanjuje. “Tehnička i digitalna pismenost” i “Resursi i proizvodnja” su ključne oblasti sa većim brojem ishoda u starijim razredima, što ukazuje na značaj praktične edukacije; ukupan broj ishoda po razredima: Broj ishoda varira po razredima, sa smanjenjem u šestom razredu i povećanjem u sedmom i osmom. To sugeriše da intenzitet programa varira u zavisnosti od uzrasta učenika. Distribucija teorijskih i praktičnih ishoda: analiza pokazuje da praktični ishodi dominiraju u mlađim razredima, dok se u starijim razredima povećava broj teorijskih ishoda. U petom razredu praktični ishodi čine 69.77%, dok teorijski čine 30.23%. U osmom razredu odnos se menja, pa teorijski ishodi čine 53.85%, a praktični 46.15%.

Na osnovu sprovedene analize, autori zaključuju da program Tehnike i tehnologije najvećim delom uspešno balansira između teorijskih i praktičnih komponenti, kao i da analiza ukazuje na sledeće preporuke za unapređenje nastavnog koncepta: 1. Održavanje ravnoteže: kontinuirano održavanje ravnoteže između teorijskih i praktičnih rezultata kako bi se osigurao sveobuhvatan razvoj učenika. Naglasak na teorijskim konceptima u starijim razredima može pomoći učenicima da bolje razumeju tehnološke procese i principe, dok praksa omogućava sticanje konkretnih veština.
2. Povećanje teorijskog sadržaja u mlađim razredima: u petom i šestom razredu, gde su praktični ishodi dominantni, trebalo bi uvesti više teorijskih elemenata kako bi učenici ranije uspostavili povezanost između teorije i prakse.
3. Jačanje praktičnih ishoda u starijim razredima: iako teorijski ishodi postaju značajniji u sedmom i osmom razredu, važno je zadržati snažan fokus na praktičnim veštinama kako bi učenici stekli što više iskustva u primeni znanja u realnim situacijama, posebno kroz projektni rad i timske zadatke.
4. Razvoj inovativnih metoda učenja: uvođenje više digitalnih alata i simulacija, poput 3D štampanja i CAD softvera, može pomoći integraciji teorijskih znanja sa praktičnim veštinama, što će omogućiti učenicima da steknu sveobuhvatno znanje primenjivo u budućim karijerama.
Ove preporuke imaju za cilj da unaprede ishode nastave i omoguće učenicima sticanje tehničkih kompetencija neophodnih za uspeh u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjering i matematika).
Istraživanje je potvrdilo da su teorijski ciljevi i praktični ishodi u programu Tehnike i tehnologije uravnoteženi, ali je istovremeno ukazalo na potrebu za boljom integracijom teorijskih elemenata u mlađim razredima i zadržavanjem snažnog praktičnog aspekta u starijim razredima. Distribucija ishoda pokazuje da praktični ishodi dominiraju u mlađim razredima, dok teorijski ishodi postaju značajniji u starijim
razredima. Iako je napredak očigledan, kurikulum zahteva kontinuiranu evaluaciju i adaptaciju kako bi ostao u skladu sa zahtevima modernog tržišta rada i tehnoloških inovacija. Predlozi za dalja istraživanja mogu biti usmereni ka afektivnoj oblasti sa ciljem da se sagleda kako emocionalni razvoj učenika i stavovi prema tehničkim predmetima utiču na razvoj praktičnih veština i njihov ukupni napredak u obrazovanju, kao
i ka interdisciplinarnim istraživanjima kojima bi se utvrdilo kako integracija tehničkog obrazovanja sa drugim predmetima doprinosi boljoj ravnoteži između teorije i prakse i razvoju sveobuhvatnih veština kod učenika.

Faktori rizika adolescentnog klađenja

2025-02-06T17:16:27+00:00

Cilj ovog istraživanja bio je da identifikuje faktore rizika za klađenje među mladima i ispita ključne karakteristike koje podstiču ovo rizično ponašanje. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1,675 mladih osoba iz AP Vojvodine, korišćenjem binarne logističke regresije za analizu zavisnosti između nezavisnih faktora (pol, uzrast, prosečno školsko postignuće, socijalna mreža i gledanje rijaliti programa) i verovatnoće klađenja. Rezultati su pokazali da su muški pol, stariji adolescentni uzrast, niže školsko postignuće, intenzivniji socijalni kontakti i gledanje rijaliti programa značajni prediktori klađenja. S druge strane, materijalni status porodice nije se izdvojio kao statistički značajan faktor. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za prevencijom i intervencijama usmerenim na specifične rizične grupe i faktore koji podržavaju klađenje među mladima, uz poseban naglasak na školsku sredinu kao mesto gde se mogu primeniti edukativne i preventivne strategije.